Савети за ученике и родитеље

Поделите ову страну:

ШТА СУ РАДНЕ НАВИКЕ?

Радне навике имају посебно велику вредност за живот сваког појединца..

Реч НАВИКА означава начин на који радимо нешто толико често да нам та радња постаје аутоматска, без посебног усмеравања пажње.

Прве навике стичемо у најранијем детињству нпр.

- хигијенске навике (када устанемо ујутро из кревета, умијемо се, очешљамо, перемо зубе...)

- навике културног понашања ( поштовање одраслих и својих другова или вршњака, поштовање правила понашања,…)

- радне навике ( навике за умни и физички рад )

Прве РАДНЕ НАВИКЕ стичемо у породици и то тако што се угледамо на своје родитеље. Радом у кући се стичу радне навике, али и спретност и издржљивост, развија моторика, опажање, а све то ће у каснијем периоду бити од великог значаја за учење. Послови у кући су разноврсни: брисање прашине, спремање играчака, полица, заливање цвећа, помагање у прању и брисању посуђа, усисавање, руковање иглом и концем , помоћ у бризи око кућног љубимца и слично. Радне навике се стичу и свакодневном куповином - новина или основних намирница.

Са поласком у школу добијамо нове радне обавезе, учитеља који нам служи као пример и од велике je помоћи у даљем стицању радних навика.

КАКО ФОРМИРАТИ РАДНЕ НАВИКЕ ВЕЗАНО ЗА УЧЕЊЕ?

Код формирања радних навика везано за учење, од велике користи може бити израда Плана рада – дневног или недељног, односно израда РАСПОРЕДА ДНЕВНИХ АКТИВНОСТИ. Како време не би „исцурело“ и како се не бисте питали - па шта сам то данас цео дан радио, баш ми је пролетело време - План рада ће помоћи да се организујете и ефикасно искористите време. Наравно планираћете и време за одомор, за учење, за помоћ у кући, за тренинг или неку другу активност....

Уколико се тог плана рада, односно сатнице, будете свакодневно придржавали дужи временски период, онда можете рећи да имате развијене радне навике. Добро управљање временом омогућиће вам да школске обавезе завршите на време и свакако ћете имати више времена за квалитетно слободно време.

Да бисте истрајали у формирању радних навика, битно је имати дефинисан:

- ЦИЉ

- РАСПОРЕД ДНЕВНИХ АКТИВНОСТИ – ПЛАН РАДА

- ПЛАН УЧЕЊА

ЦИЉ значи имати намеру да стекнемо радну навику и постигнемо успех у учењу - НЕ ПОСУСТАТИ ЗБОГ НЕКИХ ТРЕНУТНИХ ЖЕЉА И ПОТРЕБА - помислити на неке познате спортисте који сигурно имају јасан циљ испред себе , оно шта желе да постигну и ништа их не може на том путу ометати, а колико су пропустили задовољстава - можда нека дружења, летовања...само да би дошли до циља ..

РАСПОРЕД ДНЕВНИХ АКТИВНОСТИ – ПЛАН РАДА

План рада се прави у складу са дневним активностима, како школским тако и слободним.

Истраживања кажу да је најбоље учење у периоду између 8,00 и 11,00 часова и између 16,00 и 19,00 часова.

ПЛАН УЧЕЊА подразумева да имамо дефинисано место учења - учење за столом. Учење у кревету и фотељи може бити удобно, али често води поспаности. Учење за столом одржава будност и концентрацију. Важно је и да окружење припремимо да би били ефикаснији у учењу - уклонити све што може одвлачити пажњу (нпр. мобилни, часописи, компјутер...)

ШТА ПОДРАЗУМЕВА ЕФИКАСНО УЧЕЊЕ?

Најбитније је прво савладати градиво које сте тог дана учили у школи ( или бар прочитати га) и завршити домаћи задатак истог дана, а затим прећи на градиво предвиђено за сутра. Касније ће процес учења бити лакши.

Избегавати „кампањско учење“. Правилно временски распоређено учење даје боље резултате него концентрисано учење. Потребно је да се више пута вратите на исто градиво да би оно постало ваша својина, што код кампањског учења није случај.

ЈОШ НЕКИ САВЕТИ ЗА ЕФИКАСНО УЧЕЊЕ?

Прво учити теже градиво, док сте одморни.

Сродне наставне предмете не учити један за другим, како не би дошло до мешања.

Правити паузу између учења наставних предмета, не већу од двадесетак минута.

За време те паузе можете појести нешто слатко или воће. Није корисно правити велике паузе током учења, јер је период загревања битан у процесу учења ( слично спортистима који се на почетку тренинга загревају за главни део тренинга или утакмицу, меч...):

- прво се учи ново градиво и прочита се цела лекција, а потом се лекција издели на мање целине. Чита се гласно и са разумевањем, подвлаче се само битне речи за ту целину и лекцију

- користити белешке са часа и уџбеник

- важно је размишљати о ономе што се учи, повезивати појмове и упоређивати их, а никако не учити напамет.

Понављање или преслишавање може бити:

* гласно и дословно

*наглас и својим речима

*понављање у себи само појединих места

*прављење резимеа

Временско трајање понављања је индивидуално , зависи од тежине градива, концентрације и брзине памћења.

Ако се нешто не разуме, треба прочитати више пута споро и гласно, а уколико и даље буде нејасно, потражити помоћ наставника, родитеља, другова.

Увек треба наћи МОТИВ за учење.

Нека тај мотив не буде само оцена, често ти нека знања могу користити и касније у животу, иако ти то сада тако не изгледа.

„Части“ себе након сваког доброг учења – одмором, дружењем , оним што волиш!

Педагог школе

Наташа Духанај

Полазак у први разред представља значајан догађај у детињству и велику промену и за родитеље и за дете.Он подразумева спремност детета да прихвати нове обавезе, али и спремност родитеља да му у томе пруже подршку на прави начин.

КАКО ПРИПРЕМИТИ ДЕТЕ ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ

Дете се мора припремити психички и физички односно, дете мора стећи одређени ниво сазнајног, емотивног и социјалног развоја. Мора имати развијене одређене културно хигијенске и радне навике, како би могло да обавља задатке које му школа поставља.

 Сва искуства и сви васпитни утицаји којима је дете до сада било изложено својеврсна су припрема за почетка школовања. А то значи да, осим онога што је стекло наслеђем, од услова у којима је дете живело и како се развијало, шта је колико и на који начин добило од родитеља и других одраслих за то време највише зависи у какву ће личност израсти и колико је спремно да прихвати промене које доноси полазак у школу.

 У најширем смислу припреме за полазак у школу, трудите се да барем сат времена дневно проведете активно се бавећи својим дететом. Разговарајте са њим, распитујте се како је било вртићу, како са другарима. Нека дете на ваша питања одговара конкретно. Инсистирајте да заврши започету мисао. У заједничкој активности са дететом, или док му читате, или гледате заједно неки програм постављајте му питања која га стављају у активну позицију и покрећу на размишљање-шта ти мислиш о овоме; како би још могло да се уради; шта би ти урадио да си на месту…

Треба развијати позитивне ставове детета према школи и учитељу – никад нећете плашити дете школом или учитељицом.О школи причајте као о месту где ће дете пуно научити, постати паметније, радити занимљиве ствари, стећи нове другове.Учитеља представити детету као реалног (а не идеалног) човека који помаже деци да науче многе занимљиве ствари

Развијати радне навике детета у извршавању школских обавеза

- одредити простор за рад и учење – сто, столица, неко место где нема пуно садржаја који одвалче дечију пажњу, где ће дете несметано моћи да учи и ради.Тај простор дете треба да доживи као свој

- привикните дете да седи док ради

- научите дете да ради на папиру, правилно држи оловку, маказе...

Важно је са дететом разговарати о свим променама које ће се дешавати, нпр. да ће се само облачити за школу , да ће у школи поред наставе ићи и у боравак (ако је то случај), на време и у доброј атмосфери, заједно са дететом набавити све што је неопходно за школу, евентуално неке свеске, школску торбу, перницу, одећу.

Научите дете како се зове улица у којој живи, како му се зову родитељи, кућни број телефона и мобилни телефон неког од родитеља.

КОЈА ЗНАЊА И ВЕШТИНЕ МОГУ ПОМОЋИ ДА ДЕТЕ ЛАКШЕ И УСПЕШНИЈЕ ПРИХВАТИ ОБАВЕЗЕ КОЈЕ ДОНОСИ ПРВИ РАЗРЕД

 Изговара све гласове јасно и разговетно

 Уме да саслуша друге, поставља јасна питања када га нешто занима и јасно одговара на постављена питања

 Оријентише се у простору и времену-савладало је временске одреднице јуче, данас, сутра, пре/после и просторне одреднице-лево/ десно, горе/ доле, изнад/испод

 Уме да црта (када црта људску фигуру црта главу, тело са рукама и ногама, уз приказивање свих детаља-очи, нос, уста, учи, коса прсти, одећа) и користи маказе

 Способно је да вољно усредсреди и задржи пажњу преко 20 минута на одређеној активности или предмету, а концетрација му је таква да је не нарушавају случајни звуци и појаве са стране (цвркут птица поред прозора, лупкање капи…)

 Воли да слуша приче које му читате и уме да их преприча

 Способно је да размишља на нивоу конкретних операција (уме да разврста предмете по боји, облику, величини, дебљини, уочава сличности и разлике између предмета, изводи једноставне закључке типа:меда је животиња, куца је животиња-и меда и куца су животиње)

 Може да буде одвојено од родитеља дуже време (више сати или дана)

 Вешто је у слагању пузли (слагалица) и лего коцки

 Уме да прихвати пораз-не расплаче и не наљути када нпр. изгуби у игри “Не љути се човече”

ТЕСТИРАЊЕ УЧЕНИКА ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ

 Тестирање ученика за полазак у школу је испитивање које обављају школски психолог или педагог-у самој школи, да би се утврдило колико је дете зрело за школу

 Врло је важно да баш ВИ –мама или тата,или оба родитеља заједно, доведете дете на тестирање, а не да оно дође са баком, деком, старијим братом.

Приликом тестирања се узимају и одређени подаци о дететовом дотадашњем развоју (развој говора,прележане болести, дотадашње повреде) неким особеностима у понашању (да ли сиса прст, пишки ноћу у кревет, грицка нокте, да ли спава само кревету, да ли је по мишљењу родитеља дете ведро, дружељубиво, тврдоглаво…) које најбоље знају родитељи и једино они могу да их дају како треба. Након обављеног испитивања детета психолог/педагог школе ће се вама поново обавити разговор о детету-разменити утиске са вама о понашању детета у тест ситуацији и за родитеље разумљивим језиком вас известити о резулатаима које је дете постигло.

Шта родитељи треба да знају о тестирању

 Кроз разговор са родитељем, дечији цртеж породице, разговор и дружење са дететом и примену самог теста, психолог/педагог школе настоје да стекну што потпунији увид у целокупни дотадашњи развој и искуство детета, како би се видело колико је дете спремно за полазак у школу. Психолог/педагог тестирањем утврђују:

 Степен развијености дететове графомоторике, памћења и говора

 Прате његова дотадашња општа знања, начин мишљења и закључивања, начин усмеравања и одржавања пажње

 Региструју којим појмовима и вештинама је дете већ овладало од оних који су значајни за усвајање наставног градива

 Како решава неке практичне проблеме

 Колико је емоционално и социјално зрело

Како да родитељ припреми дете за тестирање у школи?

 Тестирањем се не испитује нешто што се може научити за два -три дана, нити се проверава степен знања из будућих школских предмета (рачунање, писање), већ се испитује способност детета да та и друга знања усвоји и примени “сутра“ када крене у школу.

 Понашање детета приликом испитивања и успех на тесту много зависе од целокупног дотадашњег развоја детета. Стога су непотребне и погрешне све специјалне припреме детета за тестирање, јер се њима оно само застрашује или оптерећује да учи напамет питања и одговоре из теста (који су вам често погрешно пренети), или да учи слова, читање “на брзака”.

 Да буде јасно-тест по правилу нема функцију елиминације-он не служи да се види може ли дете у школу или не.

 Детету ћете највише помоћи и најбоље га припремити за тестирање ако му објасните да ће се тамо дешавати њему познате ствари-да ће да црта и разговара, да одговара на нека питања и да решава неке задатке, да ће нешто да зна а нешто неће и да МОЖЕ ДА НЕ ЗНА и СМЕ ДА ПОГРЕШИ.

Чему служи тестирање?

 Тестови служе, пре свега, стручној служби школе (психолог/педагог) и учитељима будућих првака. Подаци који се добију приликом анкетирања родитеља и тестирања детета омогућују:

- Да се упозна дете које креће у школу (његове способности, потенцијали, социјална и емоционална зрелост, његове особености…) како би се пратио његов развој и напредовање

- Да се уједначе одељења првог разреда (то значи да се формирају по саставу приближно иста одељења)

- Да се добије општа слика о нивоу психофизичког развоја све деце која полазе у школу (степен припремљености целе генерације)

- Да се открију деца која могу да имају тешкоћа у учењу и прилагођавању на школску средину

СРЕЋНО!!!!!

Педагог и психолог школе

© Основна школа "Веселин Маслеша" - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.